Удахни ме и полети са мном. Ослободи ме, скини ми ланце обичности и страха од новога , отвори ми очи и пусти да пијесак исцрта у њима скице новог бића, нове мене, спремне за лет изнад сунца, изнад свијета, изнад живота, изнад вјечности. Покажи ми ко сам.
Будим се и растем. Учим. Посматрам стару себе, мијењам се. Могла сам да гледам - не и да видим. Могла сам да говорим - не и да кажем оно што желим рећи. Могла сам да ходам - не и да направим сигуран корак напријед. Знала сам да издам саму себе у најтежем тренутку, била сам нестабилна, пуштала живот да ме носи од случаја до случаја, без икаквог реда , без видног разлога, без покушаја да схватим смисао. Била сам само празан оклоп, биће у покушају. Била сам... Сада желим бити нешто ново, а ти ми можеш помоћи.
Од данас имам храбрости да вјерујем људима. Од данас имам снаге да стојим на својим ногама. Од данас се не плашим свјетлости. Могу држати Сунце на длану, могу га пустити да ме загрије, освијетли и најмрачније дијелове. Можда ће бољети, али сам сигурна да вриједи издржати тај бол.
Приближавам се великом сазнању, упознаћу праву себе. Моћи ћу да дотакнем свој нови, још крхки облик. Моћи ћу да бирам тренутак, околности. Ватра, вода, земља и вјетар - какав радостан дан! Помирићу у себи свјетлост и таму. Ускладићу покрете, осјетити сву хладноћу ватре и чврстину облака. Промијенићу сценарио. Поништити сва досадашња сазнања, све чињенице и сва правила. Показаћу да је тренутак вјечност. Смјестићу се у њега и ту живјети изнад свега.
Склапам дланове. Осјећам да пијесак клизи по мом лицу и мијења га. Мој оклоп сагоријева под водом. Сунце ми даје могућност да на нови начин гледам ствари.Вјетар ме буди. Поново сам рођена.
-
Удахни ме и полети са мном. Ослободи ме, скини ми ланце обичности и страха од новога , отвори ми очи и пусти да пијесак исцрта у њима скице...
-
Лијепо сам обећала првенствено себи а онда и осталима да ћу на писати једну веселу, лепршаву, шарену причицу. Тако нетипично за мене. Али до...
-
Сурово и подло сам избачена из колосијека и сада не знам да се вратим на прави пут. А моје мисли су права хаотична џунгла и када се једном ...
-
Starac je mirno sjedio. Duga sijeda kosa nemarno je padala na smežurano lice boje voska. Nikada to lice nije bilo lijepo. Sad, ovako staro, ...
-
"I kao da je bilo nekad"... I bila je grupa ljudi... Velikih ljudi sa jos vecim srcem. Nisu dotakli nista sto bi moglo da boli...
-
Naglo je podigla glavu u trenu kada je munja ponovo zaparala nebo. Ovaj put je jace zasijala i na kratko obasjala cijelu sobu. Na stolu neko...
-
"Grad je pojeo srca grad je popio krv svi ovi garavi zalasci sunca koji mi prave rupu u grudima Grad je pojeo ljude grad se siri ...
-
Nema ludih ljudi. Ili smo svi ludi?! Neko je jednom rekao: "Ludi su oni ljudi cija se ludost ne poklapa sa ludoscu vecine". A s...
-
Zivela je u vremenu kada su se uzareni Suncevi sinovi iz dana u dan po hiljadu puta spustali na grad i plesali pijani ples noseni najneznij...
Ко чита моје шкработине:
Powered by Blogger.
You can replace this text by going to "Layout" and then "Page Elements" section. Edit " About "
Ко сам ја?!
- Мала сестра
- So much to live for, so much to die for... .No more words to say.
April 23, 2011 at 9:46 AM
''Склапам дланове. Осјећам да пијесак клизи по мом лицу и мијења га. Мој оклоп сагоријева под водом. Сунце ми даје могућност да на нови начин гледам ствари.Вјетар ме буди. Поново сам рођена''
Предивно!!